Priprema i kretanje via ferratom

Osnovno pravilo na via ferati je – BEZBEDNOST NA PRVOM MESTU. Da bi se na ferati kretali bezbedno, a pri tome i efikasno, odnosno da bi uživali što nam je prevashodni cilj, moramo se za feratu najpre dobro pripremiti. To na prvom mestu znači da se informišemo o ferati na koju idemo, pre svega o težini, i izaberemo onu primerenu našem iskustvu i psiho-fizičkoj pripremljenosti. Takođe,  potražimo i druge dostupne informacije kako bi se pripremili na najbolji mogući način (slika 1).

Slika 1: Pretraga informacija o ferati za koju se spremamo

Pre polaska na feratu potrebno je prekontrolisati opremu. Nije zgoreg još jednom ponoviti da se na via ferati mora koristiti isključivo sertifikovana oprema i ona koja je propisana kao obavezna pri kretanju feratom (kaciga, pojas i via ferrata set). Važan deo pripreme obuhavata i praćenje vremenske prognoze jer padavine mogu biti ozbiljan problem, dok se po grmljavini, zbog metalnih delova na ferati, nikako ne ide na uspon.

Sledeći deo je priprema za uspon na samoj ferati, odnosno na polaznoj tački. Pošto smo se informisali o dužini i trajanju ferate, kao i vremenu pristupa, odnosno silaska, pakujemo ranac sa neophodnim stvarima, bez preterivanja da bi bio što lakši. Najbitnije je poneti dovoljno vode i nešto od odeće za presvlaku, odnosno za dodatno oblačenje jer na višim delovima zna biti hladnije i vetrovito. Kada smo to pripremili, na prikladnom mestu stavljamo obaveznu opremu i ne skidamo je do završetka ferate. Ako to mesto nije na samom startu ferate, već pešačimo do njega, karabinere ferata seta okačimo o pomoćne gurtne na pojasu dok do njega ne dođemo.

Kada smo stigli do starta ferate, odnosno do mesta gde počinje čelična sajla, sledi kretanje via feratom. Bacite još jednom pogled na opremu i proverite da li je sve na svom mestu jer više prostora za grešku nema. Prvo što radimo na startu ferate je da se ukopčamo na sajlu i to obavezno sa oba karabinera ferata seta. Preporuka je da karabineri budu suprotno orijentisani, tj. da otvor jednog bude ka dole a drugog ka gore (slika 2). To se radi zbog dodatnog osiguravanja od njihovog eventualnog otvaranja. Vremenom i iskustvom radićete to nesvesno, za početak se trudite da ispoštujete to tamo gde je prebacivanje karabinera preko klina jednostavno, a ukoliko vam odvlači energiju od drugih bitnih elemenata ne opterećujte se. Mnogo je bitnije da u svakom trenutku na ferati imate dobar oslonac i budete potpuno stabilni, kao i to da pri prekopčavanju karabinera uvek jedan karabiner bude dobro ukopčan.

Slika 2: Karabineri zakačeni na sajlu i suprotno okrenuti jedan u odnosu na drugi

Dakle, kada dođemo do klina u steni, a oni su postavljeni na svakih nekoliko metara sajle, moramo karabinere prekopčati preko klina, odnosno prebaciti ih na sledeći nivo sajle. Prekopčavamo ih jedan po jedan (nikada ne smeju oba biti otkačena sa sajle). To moramo uraditi na mestu gde imamo dobar oslonac i stabilnost. U principu je najbolje to uraditi čim možemo bez problema dohvatiti sajlu iznad klina jer tako smanjujemo mogućnost od pada ukoliko dođe do proklizavanja. Ukoliko su nam karabineri pri vrhu jednog nivoa sajle i slučajno proklizamo desiće se pad od nekoliko metara do prvog klina ispod, što može izazvati povrede i otvaranje ferata seta koji će nam sačuvati život ali više neće biti upotrebljiv, te nakon toga ne smemo dalje nastaviti feratu. Prebacivanjem karabinera na viši nivo sajle taj nas gornji klin čuva od dugog pada i u slučaju proklizavanja ferata set se najverovatnije neće otvoriti, već će se elastične gurtne samo razvući.

Tokom kretanja feratom najbolje je gurtne ferata seta prebaciti preko ruke (one sa koje strane nam  je sajla) tako da se karabineri povlače na gore kako pomeramo ruku (slika 3). Ukoliko to ne uradimo karabineri će ostati niže na sajli jer će se našim pomeranjem ka gore gurtne ferata seta razvući, a može se desiti i da karabineri negde zapnu ukoliko je sajla suviše blizu stene. Tako, dolaskom do narednog klina, moramo da ih vučemo na gore što nam oduzima vreme i energiju. Ukoliko su gurtne prebačene preko ruke to nam ne ometa kretanje a karabineri će nam uvek biti pri ruci.

Kada stignemo do klina suprotnom rukom prvo prekopčamo jedan a potom i drugi karabiner i nastavljamo dalje. Ovo nisu stroga pravila već preporuke radi što jednostavnijeg i efikasnijeg kretanja, ali naravno najbolje rešenje zavisi od same situacije u tom momentu, konfiguracije terena i drugih okolnosti, i sve te stvari će se posložiti vremenom i iskustvom. Moramo samo voditi računa da se ruke ne upetljaju u gurtne, kao i da se gurtne same mnogo ne isprepleću što se dešava u toku kretanja, pa kad vidite to otpetljajte ih na bezbednom mestu.

Slika 3: Gurtne ferata seta su prebačene preko ruke

Bitno pravilo pri kretanju feratom je da na jednoj deonici sajle (između dva klina) sme biti samo jedan penjač (slika 4). U suprotnom, u slučaju neplaniranog pada, moglo bi se desiti da jedan penjač padne na drugog. To se često zanemaruje ukoliko su gužve na ferati, što je vrlo opasno pa se i dešavaju nesreće. Mnogo pametnije, a i korektnije prema drugima, je da ukoliko primetimo da se neko ko je ispod nas brže kreće sačekamo na bezbednom mestu (dodatno osigurani) i propustimo ga. Ukoliko želite da se odmorite ili da propustite nekog ko ide brže, zaustavite se na najpogodnijem mestu i osigurajte se dodatnom gurtnom sa karabinerom, ne skidajući karabinere ferata seta. Na ferati nema žurbe i trke, bolje je odmoriti se ukoliko je došlo do umora i pada koncentracije nego srljati da bi što pre završili. Pažnja mora uvek biti na najvišem nivou, i kada nam se čini da je lako.

Slika 4: Donji penjač čeka da se oslobodi deonica sajle iznad njega

Ono o čemu se stalno mora voditi računa je da ne izazovemo neki odron ili odvalimo komad stene/kamena. To je pogotovo bitno ukoliko koristimo prirodne hvatove/gazišta, gde svaki hvat i gaz moramo proveriti pre nego prebacimo težinu na njega, kako ne bi došlo do pada. Ukoliko je stena krušljiva ili teren rastresit, moramo znati da i najmanji kamenčić koji povučemo i pada za nama može biti vrlo opasan za penjače ispod nas. Ukoliko se to pak desi, moramo odmah vrlo glasno upozoriti sve ispod nas porukom “kaaamen” ili “paziii” tako da nas svi čuju i mogu brzo da reaguju. Ukoliko vi to čujete odozgo, trebate saviti glavu na dole (nikako ne gledati gore) i odmah se priljubiti uz stenu. To su situacije u kojima kaciga spašava život, te zato i jeste obavezan deo opreme na via ferati.

To bi otprilike bili najvažniji principi kretanja via feratom, uz naravno neke opšte odrednice koje važe za svaki boravak u prirodi, a to su poštovanje biljnog i životinjskog sveta i prirode kao celine, ne ostavljanjem ničega čemu tu nije mesto.

Da rezimiramo navedeno:

  • Pre polaska saznajte što više informacija o via ferati na koju idete
  • Pratite vremensku prognozu
  • Proverite opremu pre puta
  • Namestite opremu pre starta ferate
  • Spakujte u ranac samo neophodne stvari zavisno od dužine ferate
  • Na startu ferate ukopčajte oba karabinera ferata seta i ne skidajte ih do završetka
  • Kacigu takođe ne skidajte do završetka ferate
  • Prebacite gurtne ferata seta preko ruke kako bi lakše klizili na gore i bili vam uvek na dohvat ruke
  • Vodite računa da se gurtne što manje međusobno prepliću, kao i da se vaše ruke ne upletu u njih
  • Na idite na narednu deonicu sajle ukoliko na njoj ima nekoga
  • Ukoliko je potrebno da se odmorite ili propustite nekog, odaberite najbezbednije mesto i osigurajte se dodatnom gurtnom sa karabinerom
  • Vodite računa o odronu i ukoliko se to desi, odmah, bez oklevanja glasnom porukom obavestite sve ispod vas
  • Pažnja tokom celog trajanja ferate mora biti na najvišem nivou
  • I na kraju, ali ne i manje bitno, ne uznemiravajte životinje, ne čupajte cveće i ne ostavljajte otpatke u prirodi

Podeli:

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on pinterest
Pinterest
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email