Viaferrata-balkan

ZAŠTO VIA FERRATA SET?
(ili "Šta se dešava u slučaju pada")

Za prvi tekst u ovoj rubrici nije slučjno izabran baš tekst sa naslovom “Zašto via ferrata set?”. Ovo pitanje, odnosno odgovor na njega je suština bezbednosti na ferati, a nekad i pitanje života. U članku o opremi za via feratu pisali smo o obaveznoj opremi pri kretanju feratom. Stoga je već poznato da je za kretanje feratom neophodno opremiti se sertifikovanom kacigom, pojasom i via ferrata setom. Od ova tri elementa opreme jedino je ferata set jedinstven za ferate. On je specijalno je napravljen da bezbednost kretanja via feratom podigne na najviši mogući nivo, ne smanjujući pri tome efikasnost kretanja i adrenalinski užitak.

Ferata set naspram improvizovanih metoda

No, ferata set je i najskuplji deo opreme. Zato se još uvek mogu sresti ljudi koji koriste improvizovane metode, poput gurtne ili prusika sa karabinerima. Oni možda imaju previše vere i sigurnosti u sebe da im se ne može desiti pad. U tom slučaju mogu penjati i “solo” (bez ikakve opreme). Ipak, pre bi se reklo da ne shvataju koncept faktora pada. Dakle, već smo napomenuli da je za kretanje feratom obavezno koristiti ferata set. No, da bi shvatili zašto je to tako i zašto je korišćenje improvizovanih metoda vrlo opasno, morate u osnovnim crtama shvatiti fiziku pada.

Faktor pada

U penjačkim aktivnostima (alpinizam, sportsko penjanje) padu se pridaje izuzetna pažnja. To je zato što on zavisi ne samo od veštine i iskustva penjača već često i od drugih  okolnosti na koje nemamo uticaj. Za razumevanje fizike pada jedan od najvažnijih koncepata je faktor pada. Nećemo ulaziti u njegovu dublju analizu već samo dati osnovni, jednostavan prikaz. To je dovoljno da ga lako shvatite i uvidite njegovu primenu u via ferati.

Dakle, šta je to faktor pada i kako ga računamo?

Faktor pada računamo iz sledeće formule: Fp = Dp / Du

gde je: Dp – ukupna dužina pada, a Du – dužina užeta koje apsorbuje pad

U alpinizmu maksimalna vrednost faktora pada iznosi 2 (jer dužina pada najviše može biti dva puta duža od dužine užeta koje zaustavlja pad). Ta se vrednost smatra ekstremnom i vrlo opasnom, dok se vrednost 1 smatra ozbiljnom a vrednost do 0,5 prihvatljivom

Skica fakzora pada
Skica faktora pada: serbianclimbing.com

Faktor pada pri osiguravanju gurtnom

Sada da vidimo kako izgleda faktor pada na usponu via feratom u slučaju korišćenja improvizovanog kompleta od gurtne sa karabinerom.  Recimo da smo uzeli standardnu gurtnu od 120 cm, na čiji kraj smo povezali karabiner za spajanje na sajlu ferate. Kada gurtnu vežemo za pojas gubi se nešto njene dužine pa ćemo zbog lakšeg računanja uzeti da njena dužina iznosi 1 m. Jedna deonica sajle (između dva klina) može iznositi i do 5 m, ali mi ćemo za primer uzeti da je došlo do pada na trećem metru jedne deonice.

To znači da će dužina pada biti tih 3 m do prvog klina ispod i još plus 1 m niže za dužinu gurtne kojom smo vezani, odnosno biće Dp = 4 m. Dužina užeta koje nas osigurava je dužina gurtne, odnosno biće Du = 1 m. Kada ove vrednosti ubacimo u formulu za faktor pada dobijamo: Fp=4/1, odnosno Fp=4. Ako se samo prisetimo napisanog da se u alpinizmu faktor pada vrednosti 2 smatra ekstremnim, nije potrebno trošiti reči na objašnjavanje kakve posledice može imati faktor pada 4. Ono što je najgore, on može biti i veći, ukoliko je pad duži ili koristimo recimo gurtnu od 60 cm.

Naravno, odmah će neko reći da se može napraviti duža gurtna ili komad užeta za osiguravanje i time smanjiti faktor pada. To je tačno, ali… Da bi vrednost faktora pada sigurno spustili barem ispod 1 moramo računati da dužina užeta za osiguravanje mora biti najmanje 5 m. A sada zamislite kako je penjati se sa užetom od 5 m privezanim za pojas, koje nam se stalno mota oko nogu i moramo ga svakih nekoliko metara prebacivati na novi nivo sajle. To ne samo da je nepraktično već i potencijalno opasno jer se i sami možemo upetljati u uže i tako ono umesto našeg osiguranja postane izvor problema.

Drugi problem - udarna sila

Postoji tu još jedan problem pri upotrebi gurtni za osiguravanje. Pored faktora pada drugi najbitniji koncept u fizici pada je udarna silaPri korišćenju dinamičkog užeta, kod osiguravanja u alpinizmu i sportskom penjanju, udarne sile pri padu nikada nisu veće od 10 kN (kilo Njutna). Za razliku od toga, testiranja su pokazala da se pri korišćenju najlonske gurtne, usled pada pri faktoru 2 i težini opterećenja od 80 kg, stvara udarna sila od preko 17 kN. Za “dyneema” gurtne vrednost je i veća. Inače, vrednosti udarne sile preko 8 kN mogu biti vrlo opasne i dovesti do teških povreda. Takođe, veća udarna sila naravno stvara veće opterećenje i na ceo sistem osiguravanja, tj. u slučaju via ferate na sajlu i klinove u steni i može dovesti čak i do njihovog pucanja..

I da sve ovo nije samo teorija za minimizovanje bezbedonosnih rizika potvrđuju nažalost mnogi slučajevi iz prakse. U njima je, upravo improvizacijom, došlo do najtežih posledica, i to u planinarski vrlo razvijenim zemljama. Iz svega ovoga se može izvesti samo jedan zaključak, a to je da ne postoji sigurna improvizacija, te da je ona uvek loš izbor i mora se izbegavati.

Ferata set - dizajn

Ferata set je dizajniran tako da eventualni pad na ferati učini što bezbednijim. Njega, kao što smo pisali u odeljku o opremi, čini nekoliko delova. Manja gurtna služi za vezivanje na pojas. Karabineri na kraju elastičnih gurtni služe za ukopčavanje na sajlu ferate. Elastične gurtne (2 komada) daju nam mogućnost da se malo odmaknemo od sajle. One će se u slučaju pada maksimalno rastegnuti, čime se smanjuje udarna sila. Amortizer energije je najbitniji deo ferata seta. U malom bloku, tj. zaštićenoj torbici, smeštena je dugačka traka. Ta se traka oslobađa u slučaju dužeg pada, kada elastične gurtne ne mogu podneti udarnu silu. Na taj se način smanjuje faktor pada i amrtizuje udar.

Via ferata jeste jednostavniji i lakši vid uspona od alpinizma ili sposrtskog penjanja, no u neku ruku on ima i teže okolnosti. Na ferati nemate partnera koji samo o tome brine već se sami osiguravate. Nema ni dugačkog dimaničkog užeta koje apsorbuje pad. Tu su i metalni dodaci na steni koji usled pada mogu dovesti do povreda. Takođe, ferata setovi su uglavnom testirani na opterećenju od 80 kg, te ukoliko ste teži i to može izazvati povećanje udarne sile, a inače uglavnom su predviđeni za težine od 40 do 120 kg. Zato treba razumeti da ni korišćenje ferata seta ne predstavlja apsolutnu bezbednost i da se stoga svaki uspon mora shvatiti ozbiljno i sprovoditi s maksimalnom pažnjom.

Podeli:
Facebook
Twitter
Pinterest
LinkedIn
Email