Nastanak i razvoj

Najveći broj via ferata u svetu nalazi se u italijanskim Dolomitima, gde su građene za vreme I svetskog rata radi kretanja vojske i pozicioniranja oružja. Iz tog razloga mnogi smatraju da su tamo i nastale, no činjenica je da su via ferate građene i ranije na području Alpa kako bi olakšale uspone teškim deonicama. Ipak, jedan interesantan podatak odvodi nas gotovo 400 godina ranije u prošlost, tačnije u 1492.godinu i francuski Dofine (Dauphiné), gde je oficir kralja Čarlsa VIII uspeo da se popne na impozantnu stenu Mont Aiguila (Mont Aiguille) zahvaljujući gvozdenom putu.

Gradnja via ferata ulazi u modu sredinom 19.veka, a prva je izgrađena na austrijskoj planini Dahštajn (Dachstein), 1843.godine. Takođe, u najvišem masivu Austrije, Grosglokneru (Grossglockner), još uvek postoji ferata iz 1869.godine. 1873-e izgrađena je ferata i na Cugšpiceu (Zugspitze). Ima i drugih ferata sagrađenih pre I svetskog rata, no tada definitivno nastupa njihovo omasovljenje. U početku su one građene da bi olakšale put do vrhova ali ne prvenstveno kao način uspona. Naravno, sa razvojem planinarstva ali i turizma uopšte, svet via ferata dobija sve više poklonika, te se one danas grade kao turističke, adrenalinske atrakcije koje možemo videti i pored puteva, ali i kao vrlo ozbiljne staze na visokim planinama.

U Srbiji ovaj vid planinskog uspona, ili adrenalinskog užitka, postaje popularan tek poslednjih godina i dobija sve više pristalica, no broj ferata, barem u centralnoj Srbiji, nije srazmeran potražnji a ni potencijalu koji planine Srbije nude.

Via ferrata Dachstein (foto: kaland.sport.hu)

Neke od via ferrata u Dolomitima koje svake godine privlače na hiljade avanturista (foto: Dejan Ristov)

Podeli:
Facebook
Twitter
Pinterest
LinkedIn
Email