Viа ferate u dolini Cuhe
Viа ferate u dolini Cuhe su, kao i ostale u Mađarskoj, pravi primer kako ne kukati za onim što ti nedostaje, već na najbolji način iskoristiti ono što imaš. U zemlji u kojoj najviši vrh iznosi 1014 mn/v i koja ne obiluje nekim impozantnim stenama, na četiri lokacije izgrađene su vrlo izazovne via ferate. One možda nisu atraktivne kao ferate na Dolomitima ili neke u okruženju, nisu visoke i duge, niti imaju nekih veličanstvenih pogleda, ali su zbog svoje zahtevnosti vrlo atraktivne u penjačkom smislu.
Raznovrsne ferate
Ferate su raznovrsne, sa kombinacijama kraćih vertikala, kosina i često dužih horizontalnih delova. Veštačkih dodata je vrlo malo i uglavnom na lakšim deonicama. Dodatna otežavajuća okolnost je struktura stene, koja je vrlo čvrsta i postojana, ali i vrlo glatka. Stoga su prirodni hvatovi, čak i na manje teškim segmentima, maltene nemogući. Problem su naravno i gazovi, često je teško napraviti i dobar upor nogama o stenu.
Stoga su visoke ocene težine ne samo opravdane, nego se negde čini čak i potcenjene. Jedino što je ostalo kao zamerka, generalno na svim lokacijama, je loša obeleženost pristupa feratama, no sa dobrom pripremom nije problem snaći se. Obišli smo tri lokacije pa ćemo priču početi od prve, via ferata u dolini reke Cuhe (Cuha-völgy). Ova predivna klisura ugnezdila se na 15 km od sela Česnek u kome se takođe nalaze via ferate i koje je bilo naša baza tokom prva dva dana i penjanja ferata na ove dve lokacije.
Dolazak u dolinu Cuhe
U subotu smo oko 9 ujutru krenuli ka dolini Cuhe i dobrim seoskim putevima, kroz lep prirodni ambijent, za manje od 20 min stigli na odredište. Za pristup i ostale detalje pogledajte u meniju “MAPE“ (viaferrata.rs/mapa/via-ferrate-madjarska/via-ferrate-cuha-volgy). Nakon nameštanja opreme na parkingu krećemo dolinom Cuhe u potrazi za ulazom u ferate. Obzirom na praznični vikend, ovde je dosta ljudi te srećemo i druge penjače koji su se uputili gde i mi, što nam olakšava, obzirom da putokaza ka feratama nema.
Iako smo mapu ferata imali i dobro pogledali pre puta, delovale su nam nekako konfuzno sve te ispresecane linije na prvoj ferati “Ariadné fonala“- Dolaskom do nje shvatamo da su to sve zasebne rute jedne ferate, a neke se naravno mogu i kombinovati. Ipak, mora se voditi računa o smeru horizontalnih delova i ne penjati u suprotnom smeru nego što je obeleženo na mapi na samoj trasi. Prvu rutu “Mohos Csistri“ (staza 1 na mapi) koja je malo pre ostalih nismo ni videli, mada na nju iskreno nismo ni obraćali pažnju. Ubrzo smo ugledali sajlu sa leve strane rečice, prelazimo je i kratkim drvenim stepenicama stižemo pod stenu. Na startu je tabla sa mapom i vidimo da se nalazimo na početku rute “Rővid Vágta“ (staza 2 na mapi) težine C-D.
Viа ferate u dolini Cuhe... prva ruta
Ruta nam je već na prvu delovala privlačno i krećemo na ulaznu kosinu koja potom prelazi u horizontalni deo. Ubrzo pada u vodu svo razmišljanje o penjanju korišćenjem prirodnih hvatova. Iznad sajle je stena pokrivena sa dosta zemlje a i generalno je mogućnost za hvatovima vrlo mala, sajla je često i odvojena od stene jer stena nije pravolinijska već ima dosta izbočina i nepravilnih oblika. Ovde još i ima dobrih gazova ali ne svuda i kao što smo već napomenuli, shvatamo koliko je stena glatka i nekad je teško napraviti i pravi upor u nju kada nema gazova.
Shvatamo da je jedina opcija povlačenje rukama za sajlu, što naravno troši naše fizičke resurse. To zahteva dobru koordinaciju ruku i nogu, kao i tehničko-taktičku prilagođenost kretanju po horizontalnim i kosim delovima na ovakav način, kako bi se ekonomično kretali i trošili što manje snage. Nakon ovog ulaznog dela ocenjenog sa C dolaze nešto zahtevnije vertikale sa ocenom D i na kraju izlaz vertikalom C. Na samom izlazu se ruta spaja sa rutom 3 (tj. njenom horizontalnom deonicom D+ koja dolazi iz suprotnog smera i zato nemojte njom krenuti udesno da se ne bi susreli sa nekim iz tog pravca) i izlazi na šumsku stazu. Tom stazom za dva minuta hoda udesno stiže se na vrh rute 6 koja je predviđena za silazak (lemenet – dole).
Nastavak... druga ruta
Ispod nas uviđamo rutu “Megalománia“ (staza 3 na mapi) koja nam je bila zanimljiva zbog varijante 3a sa ocenom E. Da se ne bi spuštali skroz dole na početak koji je ionako manje ocene (C) odlučujemo da se nešto strmijim šumskim delom, ali kraćim i zemljanim, spustimo do vijetnamskog mosta na ovoj ruti. Nakon mosta standardna ruta ide kratko naviše a varijanta sa ocenom E koso ulevo, da bi se zajedno susrele u horizontali sa ocenom D+.
Ovaj segment nam nije teško pao, još jednom smo pokušali penjanje na sportski način jer se učinilo da ima hvatova. Ipak, posle nekoliko početnih koraka shvatamo da je zbog preglatke stene rizično bez nekog dodatnog osiguranja, te se izvlačimo pomoću sajle. Dalje sledi traverza D+ delom i shvatamo razlike u ocenama. Ovaj deo je u konstantnom previsu, sa blagim nagibom na gore, gazovi retki, stena glatka i sve to crpi dosta energije. Prolazimo sve bez problema, no na kraju dobro oznojeni. Izlazimo iz rute na istom mestu gde se završava i prva kojom smo prošli i potom se stazom 6 spuštamo na ulaz ferata. Silazak feratom, tj. otpenjavanje je specifičnost ovih ruta. Silazi se preko nekoliko vertikalnih delova, no sa dosta veštačkih dodataka i ne predstavlja problem.
Viа ferate u dolini Cuhe... do sledeće ferate
Zadovoljni ispenjanim rutama dajemo sebi malo oduška i odlazimo ka drugoj ferati, “Bucsek Henrik Emlékút”, koja je na svega nekoliko minuta hoda. Ulaz je kratkom horizontalom pa slede dve vertikale, ocena ovog dela je B/C ali samo zbog nekoliko veštačkih gazova, inače daleko od toga da je lagano i neatraktivno. Na trećoj, nešto višoj vertikali (ocenjena sa C) vidimo otkačenu sajlu i čak se malo premišljamo da krenemo. Ima veštačkih gazišta ali ni tako ne izgleda naivno. Shvatamo da sajla nije slučajno otkačena i na sreću odustajemo i izlazimo stazom desno od stene. Prolazimo pored poligona za sportsko penjanje i dolazimo do tunela pored koga je izlaz iz ove ferate gde vidimo da je sajla takođe otkačena na silaznoj vertikali što bi baš predstavljalo problem da smo se kojim slučajem popeli gore. Po podacima sa lokalnih sajtova ovaj deo ferate je zatvoren u periodu od 15.02. do 15.07. te ako dolazite nakon toga svakako isprobajte i ovu rutu.
Povratak na prvu feratu
Posle malo predaha ponovo se vraćamo do ferate “Ariadné fonala“, sa željom da ispenjemo i najtežu rutu “Makarenkói plafon“ (staza 5 na mapi – crvena linija), ocenjenu sa E+. Ulaz je zajednički sa rutom 4 (ocena B) ali odmah skreće levo u kratku horizontalu kroz plafon. Nakon horizontale potrebno je iz plafona izvući se na vertikalu. Taj segment je, iako kratak, najproblematičniji i zahteva dobro pozicioniranje, kao i naravno usklađivanje tehnike i snage. Nakon toga imate izbor da nastavite gore ovom rutom ili levo rutom 7, obe su u nastavku ocenjene sa D. Da se ne bi ponovo spuštali odozgo rutom 6, odlučujemo se za horizontalu ulevo koja završava zanimljivim otpenjavanjem deonicom D (bez veštačkih gazišta za razliku od odpenjavanja rutom 6) i spušta se maltene na sam put.
Ovim zaokružujemo današnji dan, potpuno zadovoljni i ispunjeni. Za rezime, popeli smo 3 rute na ferati “Ariadné fonala“ (plus jednu za silazak), od toga dve najteže, ocenjene sa E i E+, kao i feratu “Bucsek Henrik Emlékút” u skraćenoj verziji. Za sledeći dolazak ostala nam je ruta skroz desno sa deonicom D+ i dve lakše varijante sa ocenama B. Naravno, nadamo se i malo više uživanja i šetnje prelepom dolinom reke Cuhe. U sledećoj epizodi pišemo o feratama u Česneku, a više informacija o ovoj ferati možete naći i na sajtu www.vasaltutak.hu/en/cuhavolgy
One Response