ŠTA JE VIA FERRATA?
“Via ferrata” je italijanski izraz koji možemo prevesti kao “gvozdeni put”. On u suštini predstavlja izraz za obezbeđenu/osiguranu planinsku stazu kroz stenovite terene kojima je normalno kretanje nemoguće, teško ili vrlo opasno. Iako možemo koristiti i nazive “obezbeđena planinska staza”, “osigurana planinska staza”, “gvozdeni put” ili pak “čelični put” uglavnom je i naši planinari nazivaju izvornim imenom “Via Ferata” ili jednostavnije samo “Ferata”. Tako je ipak i najbolje, s obzirom da je to naziv koji se dugo koristi i koji na najprecizniji način opisuje njenu funkciju.
Naime, postoje na mnogim planinama delovi staze koji su zbog bezbednosti na neki nači osigurani, i bez obzira što ih možemo nazvati osiguranim stazama ne smatramo ih via feratama.
ČELIČNA SAJLA
Osnovni element koji svaka ferata poseduje jeste čelična sajla. Ona služi za osiguravanje prilikom penjanja, korišćenjem propisane opreme. Čelična sajla se proteže duž trase ferate i na svakih nekoliko metara je fiksirana za stenu. Ona prvenstveno služi za osiguravanje i treba izbegavati ili maksimalno smanjiti korišćenje sajle za napredovanje. Time izbegavamo njeno trenje o ušicu klina i smanjujemo mogućnost oštećenja klina ili same sajle. Međutim, na nekim vrlo teškim feratama, bez dodatnih metalnih gazišta i slabim ili nikakvim prirodnim uporima, to je jedin mogući način da se ferata popne, ali su to su ipak ređi slučajevi.
POMOĆNI METALNI ELEMENTI
Pored čelične sajle ferata može sadržati i druge pomoćne metalne elemente koji se koriste kao gazišta i hvatovi. To su razne vrste klinova, metalnih merdevina, visećih mostova i drugih elemenata koji služe za napredovanje trasom ferate. Međutim, postoje i ferate koje nemaju niti jednog drugog elementa sem čelične sajle i gde je penjanje predviđeno korišćenjem prirodnih hvatova/gazišta u steni. Takve ferate često nazivamo sportskim feratama. Ali postoje i takve ferate koje nemaju ni metalnih dodataka a ni dobrih prirodnih hvatova/gazišta u steni i moraju se penjati navlačenjem na sajlu i gaženjem na upor. To su obično izuzetno teške ferate.
VERTIKALNE I HORIZONTALNE DEONICE
Ferata može imati vertikalne i horizontalne delove, kao i naravno sve varijante između toga, zavisno od konfiguracije terena i maštovitosti njenih graditelja. Uglavnom se ferata koristi samo za uspon, dok se silazak vrši nekom drugom stazom. No, ona ipak može biti korišćena i za silazak, iako se to retko praktikuje. Što se tiče dužina ferata, ona može biti jako raznolika, od vrlo kratkih kojima uspon traje do sat vremena, do dugih ili vrlo dugih sa usponima i preko 8 sati. Ferata imamo i na malim ali i prilično velikim nadmorskim visinama.
BEZBEDNO KRETANJE
Za bezbedno kretanje via feratom propisana je odgovarajuća oprema koja mora zadovoljavati međunarodno priznate standarde. Njome se mogu kretati i početnici, uz naravno fizičku i psihičku pripremljenost. Oni moraju početi s penjanjem najlakših, te shodno svom iskustvu i spretnosti dalje pažljivo birati ferate, zavisno od njihove težine. Za ocenjivanje tehničke težine ferate postoji više skala na međunarodnom nivou.