Zašto via ferrata set?

(ili „Šta se dešava u slučaju pada?“)

Za prvi tekst u ovoj rubrici nije slučjno izabran baš tekst sa naslovom “Zašto via ferrata set?”. Ovo pitanje, odnosno odgovor na njega je suština bezbednosti na ferati, a nekad i pitanje života. U članku o opremi na via ferati pisali smo o obaveznoj opremi pri kretanju feratom, te svi već znaju da je za kretanje feratom neophodno opremiti se sertifikovanom kacigom, pojasom i via ferrata setom. Od ova tri elementa opreme jedino je ferata set jedinstven za ferate, odnosno koristi se samo na njima i specijalno je napravljen da bezbednost kretanja via feratom podigne na najviši mogući nivo, ne smanjujući pri tome efikasnost kretanja i adrenalinski užitak.

No, ferata set je i najskuplji deo opreme te se još uvek mogu sresti ljudi koji koriste improvizovane zamenske metode poput gurtne ili prusika sa karabinerima. Oni ili imaju previše vere i sigurnosti u sebe da im se ne može desiti pad (mada u tom slučaju mogu penjati i “free solo” metodom, bez ikakve opreme) ili ne shvataju koncept faktora pada. Dakle, naučili ste da je za kretanje feratom obavezno koristiti ferata set, ali da to ne bi bila samo puka informacija koju ste usvojili već da bi shvatili zašto je to tako, odnosno zašto je korišćenje improvizovanih metoda vrlo opasno, morate u osnovnim crtama shvatiti fiziku pada.

U penjačkim aktivnostima (alpinizam, sportsko penjanje) padu se pridaje izuzetna pažnja jer on zavisi ne samo od veštine i iskustva penjača već često i od drugih  okolnosti na koje nemamo uticaj. Za razumevanje fizike pada jedan od najvažnijih koncepata je faktor pada. Nećemo ulaziti u njegovu dublju analizu već samo dati osnovni, jednostavan prikaz dovoljan da ga lako shvatite i uvidite njegovu primenu u via ferati.

Dakle, šta je to faktor pada i kako ga računamo?

Faktor pada računamo iz sledeće formule: Fp = Dp / Du

gde je: Dp – ukupna dužina pada, a Du – dužina užeta koje apsorbuje pad

Skica faktora pada: serbianclimbing.com

U alpinizmu maksimalna vrednost faktora pada iznosi 2 (jer dužina pada najviše može biti dva puta duža od dužine užeta koje zaustavlja pad) i ona se smatra ekstremnom i vrlo opasnom vrednošću, dok se vrednost 1 smatra ozbiljnom a vrednost do 0,5 prihvatljivom.

Sada da vidimo kako izgleda faktor pada na usponu via feratom u slučaju korišćenja improvizovanog kompleta od gurtne sa karabinerom. Recimo da smo uzeli standardnu gurtnu od 120 cm na čiji kraj smo povezali karabiner za spajanje na sajlu ferate. Kada gurtnu vežemo za pojas gubi se nešto njene dužine pa ćemo zbog lakšeg računanja uzeti da njena dužina iznosi 1 m. Jedna deonica sajle (između dva klina) može iznositi i do 5 m, ali mi ćemo za primer uzeti da je došlo do pada na trećem metru jedne deonice. To znači da će dužina pada biti tih 3m do prvog klina ispod i još plus 1m niže za dužinu gurtne kojom smo vezani, odnosno biće Dp = 4m. Dužina užeta koje nas osigurava je dužina gurtne, odnosno biće Du = 1m. Kada ove vrednosti ubacimo u formulu za faktor pada dobijamo: Fp=4/1, odnosno Fp=4. Ako se samo prisetimo napisanog da se u alpinizmu faktor pada vrednosti 2 smatra ekstremnim, nije potrebno trošiti reči na objašnjavanje kakve posledice može imati faktor pada 4. Ono što je najgore, on može biti i veći, ukoliko je pad duži ili koristimo recimo gurtnu od 60 cm.

Naravno, odmah će neko reći da se može napraviti duža gurtna ili komad užeta za osiguravanje i time smanjiti faktor pada. To je tačno, ali… Da bi vrednost faktora pada sigurno spustili barem ispod 1 moramo računati da dužina užeta za osiguravanje mora biti najmanje 5m. A sada zamislite kako je penjati se sa užetom od 5m privezanim za pojas, koje nam se stalno mota oko nogu i moramo ga svakih nekoliko metara prebacivati na novi nivo sajle. To ne samo da je nepraktično već i potencijalno opasno jer se i sami možemo upetljati u uže i tako ono umesto našeg osiguranja postane izvor problema.

Postoji tu još jedan problem pri upotrebi gurtni za osiguravanje. Pored faktora pada drugi najbitniji koncept u fizici pada je udarna sila. Nećemo se baviti analizom ali ćemo samo napomenuti da pri korišćenju dinamičkog užeta koje se koristi kod osiguravanja u alpinizmu i sportskom penjanju udarne sile pri padu nikada nisu veće od 10 kN (kilo Njutna), dok su testiranja pokazala da se pri korišćenju najlonske gurtne usled pada pri faktoru 2 i težini opterećenja od 80 kg stvara udarna sila od preko 17 kN (za “dyneema” gurtne vrednost je i veća). Inače, vrednosti udarne sile preko 8 kN mogu biti vrlo opasne i dovesti do teških povreda. Takođe, veća udarna sila naravno stvara veće opterećenje i na ceo sistem osiguravanja, tj. u slučaju via ferate na sajlu i klinove u steni i može dovesti čak i do njihovog pucanja.

I da sve ovo nije samo teorija za minimizovanje bezbedonosnih rizika potvrđuju nažalost mnogi slučajevi iz prakse o kojima se može čitati na internetu, a u kojima je došlo do najtežih posledica upravo improvizacijom, i to u planinarski vrlo razvijenim zemljama. Iz svega ovoga se može izvesti samo jedan zaključak, a to je da ne postoji sigurna improvizacija, te da je ona uvek loš izbor i mora se izbegavati.

Ferata set je dizajniran tako da eventualni pad na ferati učini što bezbednijim. Njega, kao što smo pisali u odeljku o opremi, pored gurtne za povezivanje sa pojasom i karabinera za povezivanje sa sajlom, čine dve dinamičke gurtne koje će se u slučaju pada rastegnuti (time se smanjuje udarna sila) i amortizer energije koji će se u slučaju dužeg pada i veće udarne sile koju dinamičke gurtne ne mogu apsorbovati otvoriti i aktivirati spakovanu gurtnu čime smanjuje faktor pada.

Via ferata jeste jednostavniji i lakši vid uspona od alpinizma ili sposrtskog penjanja, no u neku ruku on ima i teže okolnosti jer se u ferati sami osiguravate, nemate partnera koji samo o tome brine i dugačko dimaničko uže koje apsorbuje pad, a tu su i metalni dodaci na steni koji usled pada mogu dovesti do povreda. Takođe, ferata setovi su uglavnom testirani na opterećenju od 80 kg, te ukoliko ste teži i to može izazvati povećanje udarne sile, a inače uglavnom su predviđeni za težine od 40 do 120 kg. Zato treba razumeti da ni korišćenje ferata seta ne predstavlja apsolutnu bezbednost i da se stoga svaki uspon mora shvatiti ozbiljno i sprovoditi s maksimalnom pažnjom.

Podeli:

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on pinterest
Pinterest
Share on linkedin
LinkedIn
Share on email
Email